субота, 3. март 2018.

Милан Ђокић: ВРАЋЕВШНИЦА

Милан Ђокић 1937 - 2018

Иза ногоступа Србија тамна шума,

Где вршак копља свитне у тресак.

Помрачење иње стресе у дна безумна:

Ту мудрост неће у бљесак.


Просветљене вазнесе у сан смрзнут,

Мир патњу пришије народу ускомешану,

Закон ко челик с оклопа окрзнут,

Док храм пресветли зида у тихом послушању

У ћутњи приспелој, Радич, велики челник

Храм у красоти сплет мисли снива,

Што светлост укроји и због спаса се дарива…

Народ нам је постао невиделник.


Бели се камен, прст нека укаже

Времена увек биће на ивици силазака,

Реч нека светли – и тамница да нам помаже

Патњама краја нема, молитвама почетака:


Грехотни смо, о Боже, ал сие храм лепи,

У приношенију победоносац Георгије свети

Нек милошћу сачува нас, бојом дах нам укрепи,

Помени јаке, тек и најслабијег се сети

Нема коментара:

Постави коментар