четвртак, 25. јул 2019.

ОБЕЛЕЖЕНА СЛАВА СРПСКОГ ПЕСНИШТВА У КЊИЖЕВНОМ КЛУБУ КРАЉЕВО

Данас је у просторијама Књижевног клуба Краљево обележена слава српског песништва Икона пресвете Богородице Тројеручице. Овогодишњи домаћин славе био је Миломир Недељковић, првак драме Краљевачког позоришта и велики пријатељ краљевачких песника. Песник Душан Стојић је, при подизању у славу, изрекао речи молитве на црквенословенком језику. Окупљени песници су наставили дружење у дворишту Аџића куће. Домаћинства следеће славе прихватила Биљана Миљковић, песникиња за децу.

Иначе овај дан краљевачки песници прослављају већ више од 20 година. Прво сабрање било је у атељеу Милана Ђокића, а онда, како су се домаћини смењивали, мењало се и место прославе и дружења.


понедељак, 22. октобар 2018.

Милан Ђокић: МРАЧНИНЕ




Во имја Слова, неспокојни себар,

Услишах слух и похвалу ти принех,

По киши, раскриљен с неба милодар,

Недостојне, док нас походе мрачнине.


Михољском лету кад раскрили кам

Да пам
те рожденије ми града,

Између две притисле силе, сам

Без игде икога, с мало снова у бошчи, о чада


Моја сенкама са стране пута, смејаће се вама

У даљини град и отворена капија.

Претње тамне, то рече Пророк Исаија,

У сандалама. Штити спис. Перо је близу плама.

субота, 3. март 2018.

Милан Ђокић: ВРАЋЕВШНИЦА

Милан Ђокић 1937 - 2018

Иза ногоступа Србија тамна шума,

Где вршак копља свитне у тресак.

Помрачење иње стресе у дна безумна:

Ту мудрост неће у бљесак.


Просветљене вазнесе у сан смрзнут,

Мир патњу пришије народу ускомешану,

Закон ко челик с оклопа окрзнут,

Док храм пресветли зида у тихом послушању

У ћутњи приспелој, Радич, велики челник

Храм у красоти сплет мисли снива,

Што светлост укроји и због спаса се дарива…

Народ нам је постао невиделник.


Бели се камен, прст нека укаже

Времена увек биће на ивици силазака,

Реч нека светли – и тамница да нам помаже

Патњама краја нема, молитвама почетака:


Грехотни смо, о Боже, ал сие храм лепи,

У приношенију победоносац Георгије свети

Нек милошћу сачува нас, бојом дах нам укрепи,

Помени јаке, тек и најслабијег се сети

недеља, 27. август 2017.

ПЕСНИК АЛЕКСАНДАР МАРИЋ НАПИСАО СВОЈЕВРСНИ МОЛИТВЕНИК ЗА КОСОВО

Пише:


Александар Марић, песник из Краљева објавио је неколико збирки песама. „Студеница, Студеница“, као награђени рукопис за прву књигу у уздању СКЦ Крагујевац, „Косовски прозбеник“, „Анђели жетеоци“,“Обручавање светлости“, „Византијски вишебој“. Добитник је награде „Богдан Мрвош“, Годишње награде Књижевног клуба Краљево из фонда др Хранислава Милошевића, награде „Гордана Тодоровић“ за 2014. годину. Бави се есејистиком и књижевном критиком, заступљен у зборнику „Плач мајке Јевросиме над Косовом“ и „Црте и резе“ за 2012. годину. Води књижевну радионицу Клуб младих песника.
Збирка „Косовски прозбеник“ конципирана је као молитвеник са псалмима и похвалама земљи Србији. Поезија Александра Марића, делом је духовна поезија. То нам је и привукло пажњу да обавимо разговор са њим, који ћете имати прилике да чујете на нашем програму.
– Моја поезија проистиче из православног духовног наслеђа. Инспирисана је старом српском књижевношћу, као и стваралаштвом српских песника – каже Марић.
– Некако, постало је неодвојиво, ако пишемо о српској историји, да пишемо и о Косову. Тако је и настала књига „Косовски прозбеник“. Ова књига је 2008. угледала светлост дана.
– Тешко могу да говорим о личном доживљају Косова, али сам свој лични осећај описао у књизи – додаје Марић.
Получасовни разговор са њим имаћете прилике да чујете на нашим таласима, а о тачном времену емитовања обавестићемо вас путем друштвених мрежа, као и на самом програму.
Поезију Александра Марића можете читати и на блогу Поетски летопис – http://aleksandarmaric.blogspot.com/
О СРБИМА
Од овог повечерја
Срби су на бдењу
Ако ли ко задрема
За руку крсну славу
Да држи, ако ли коме
Ноге попусте на храстовину
Да се ослони, ко огладни
Светињом да сити,
Ко ожедни трикратко
Воду богојавску
А ко оде са бдења
Расрбљен се враћа
Као странац отачаства
пленик
Преузето:

недеља, 5. фебруар 2017.

Понедељак, 6. фебруар у 20 часова, Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд. Разговори с разлогом: Дејан Алексић „У добар час“, књига песама (Имам идеју, Краљево, 2016). С аутором разговара Соња Миловановић. Уређује и води Дејан Симоновић



Питајући се о смислу, и песмом сведочећи потрагу за њиме, Дејан Алексић насловом своје нове песничке књиге „У добар час“ као да наговештава да се тај погодни или пресудни тренутак догађа управо сада, као и то да он још увек, или можда никада, није и не може бити досегнут. Да ли га је могуће правовремено осетити у свакодневици, или пак наслутити у вечности, скрива ли се у два лица ноћи, једној од константних тема и атмосфера овог песника, спознају ли га јуродиви и усамљени боље и јасније у савременој заглушености информацијама и површности егзистенције, нека су од питања ове Алексићеве песничке књиге, која се у „добар час“, комуникативно и ритмички разноврсно, отварају онима који као и песник сам трагају за одговорима овог света...
Соња Миловановић

Дејан Алексић (1972), песник, драмски писац и књижевни стваралац за децу. Дипломира на одсеку за српску књижевност и језик Филозофског факултета у Новом Саду.
Објавио је књиге песама: Потпуни говор (1995), Доказивање сенке (1996), Свагдашњи час (2000), Собна митологија (2003), После (2005), Довољно (2008), Окно (изабране песме, 2010), Једино ветар (2011), Бити (2013), Како то рећи (изабране песме, 2015).
Добитник је бројних књижевних награда: Змајева награда Матице Српске, награда „Меша Селимовић“, „Бранко Миљковић“, награда САНУ из фонда „Бранко Ћопић“, награда из Фонда „Борислав Пекић“, „Матићев шал“, „Ристо Ратковић“, Бранкова награда, Просветина награда, Кондир Косовке девојке...
Поред песничких, аутор је петнаест књига за децу и младе, за које је добио све значајније награде намењене ствараоцима из ове књижевне области.
Ради као уредник у Издавачкој делатности Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ у Краљеву.