уторак, 8. септембар 2015.

Тони Пердић: Хана, проспи кестење

Хана, проспи кестење
Хана, проспи кестење.
обустави  фантазмагорије.
како то да ти је опет тридесет?

црвени фењери у Антверпену.
канделабри  блуда.
посвуда лепотице које се указују
у беспризорној нагости.
а ја само памтим
пулсирање јагодица
надомак твојих  бретела
пре хука бродске сирене
и пренем се, усамљен на доку.

Хана, проспи кестење. изручи фишек.
 да ухватим бар један,
пре него ми озебу прсти
што умало миловаху те
у  мрачном лучком  сутерену.

Хана, хуљо мала, проспи кестење.
пала је тешка магла
на крају ритуала
и скоро да те не видим.

ево, погнут, везујем пертлу.
(шеретском  задршком драмском,
несвојственом натуршчицима,
довољно времена нудим
за твој омиљени трик наглог ишчезнућа).

и буди опет само крошња,
буди ветар и најупорнији лист, 
у овој заспалој улици.

Нема коментара:

Постави коментар