ПОМАК
Последњи помак : нестаје
недоступ.
Изгладнели вером
у страст тренутка,
заварани расејаним
дотрајавањем ,
губитком
предухитримо безмерје
бесмислице.
И најзад
кажеш:
То јеси,
болник који
ће победити танану
избирљивост смрти
ако
туга породи
недужност у свим
световима;
ако
страхоти трпњом
одузмеш
пораженост јадиковке,
ако Страшну
несрећу унапред урачунаш
у познање
дара без странпутице.
Тако бол
као залог и лек
пресазданом потомству
предодређен претходи.
Позната је
и немерљива нелагода
због
поновљивог младалачког
бунта,
несналажљивог
у
прекршеној
и окорелој
обећаности несметаног
стасавања.
И најзад
сачекаш
да самосажаљење
прожме се и прочисти
неразумљивом другости
сабрања,
нераздањеном нераздељивости Истоветног.
На ветрометини
већ пренет си у светоотачку
поруку тишине,
патњом сагледан
из одбрањеног смисла
недовршености.
Последњи
помак : нестаје недоступ.
