Зоран Гужвић: ПОМАК

ПОМАК

Последњи  помак :  нестаје  недоступ.

Изгладнели  вером  у  страст  тренутка,

заварани   расејаним   дотрајавањем ,

губитком  предухитримо  безмерје

бесмислице.

И  најзад  кажеш:

То  јеси,

болник  који  ће  победити  танану

избирљивост   смрти   ако

туга  породи  недужност  у  свим

световима;

ако  страхоти    трпњом  одузмеш

пораженост   јадиковке,

ако  Страшну  несрећу  унапред  урачунаш

у  познање   дара    без   странпутице.

Тако  бол  као  залог  и  лек

пресазданом  потомству

предодређен  претходи.

Позната  је  и  немерљива   нелагода  због

поновљивог    младалачког   бунта,

несналажљивог   у   прекршеној

и  окорелој  обећаности  несметаног

стасавања.

И  најзад  сачекаш

да  самосажаљење  прожме  се   и  прочисти

неразумљивом  другости  сабрања,

нераздањеном   нераздељивости  Истоветног.

На  ветрометини

већ  пренет   си  у  светоотачку  поруку тишине,

патњом  сагледан  из  одбрањеног  смисла

недовршености.

Последњи помак : нестаје   недоступ.

Зоран Гужвић: КРСНИ ПУТ

Сад  претешко  је.

Заборавило се на нашу природу несавршену.

Заборавило се на лепоту

што би да помера судбине границу.

Заборавило се на љубав

бивству намењену.

Сведени на људску меру,

покушати живот

очишћен од пуке истине

и стварности голе.

Покушати живот

очишћен од Немогућег  тужбалице.

Али како удвостручити чистоту

Првообраза дарованог кад у новој

истини бића неће се наћи стари

поуздани пут самооткрића?

Како узрастати у зло доба

кад још у заметку нестају

несуђени подвижници,

од којих  могли смо научити

први корак до крсног губилишта?

Шта можеш са земаљским данима

када непогрешиво зна се шта ће бити са душама,

али не и нашим преслишаним животима?

Шта ће се објединити

у непојмљивом споју знаних немогућности

и незнаних могућности,

кад пуко постојање престане да доноси радост?

Рођењем човеку дато узвишено  обећање-прекршено је!

Сад  претешко  је.

Крсни пут да не буде бег,већ усхођење,

да не буде утеха за губитак зависности

од непрежаљених љубави и искустава.

Можда занемарити властито спасење у име пројаве истинске,

можда занемарити припадајуће спасење

да били бисмо спасенима спасени.

Можда занемарити спасење

усиновљени са смртоносно отвореном раном

из које јасан смисао питања без одговора 

заувек исијава.

ИЗВОР ФОТОГРАФИЈЕ

Зоран Гужвић: СВЕЈЕДИНСТВО

СВЕЈЕДИНСТВО

Све  ће  проћи:

неприпитомљено   доба

злом   опхрвана   епоха

језовити  универзуми  и  еони

Не  само  ти

препуштен  замрлој  пучини

нерођеног правовременог  почетка

Родио си се само као ратник

страдао  у   првом   боју,

као његова неразговетно дошапнута

истина  коју  нико  од  преживелих  није  чуо.

Васкрсом  се  претвараш  у  песму

и увлачиш се  у  плутајућу  погруженост-

-поруку послату  у  бескрајну истоветност

непрепознатљиве   Непропадљивости.

Плуташ

Свејединством  пренапрегнутим   умотан

у    жељено   предсказање

и  надаш  се  једном  усамљеном  Богу

на  спасоносној  обали  од  предака

и   потомака.


ИЗВОР ФОТОГРАФИЈЕ