Милан Ђокић: МРАЧНИНЕ

Во имја Слова, неспокојни себар,

Услишах слух и похвалу ти принех,

По киши, раскриљен с неба милодар,

Недостојне, док нас походе мрачнине.


Михољском лету кад раскрили кам

Да пам
те рожденије ми града,

Између две притисле силе, сам

Без игде икога, с мало снова у бошчи, о чада


Моја сенкама са стране пута, смејаће се вама

У даљини град и отворена капија.

Претње тамне, то рече Пророк Исаија,

У сандалама. Штити спис. Перо је близу плама.

Милан Ђокић: ВРАЋЕВШНИЦА

Милан Ђокић 1937 - 2018

Иза ногоступа Србија тамна шума,

Где вршак копља свитне у тресак.

Помрачење иње стресе у дна безумна:

Ту мудрост неће у бљесак.

Просветљене вазнесе у сан смрзнут,

Мир патњу пришије народу ускомешану,

Закон ко челик с оклопа окрзнут,

Док храм пресветли зида у тихом послушању

У ћутњи приспелој, Радич, велики челник

Храм у красоти сплет мисли снива,

Што светлост укроји и због спаса се дарива…

Народ нам је постао невиделник.

Бели се камен, прст нека укаже

Времена увек биће на ивици силазака,

Реч нека светли – и тамница да нам помаже

Патњама краја нема, молитвама почетака:

Грехотни смо, о Боже, ал сие храм лепи,

У приношенију победоносац Георгије свети

Нек милошћу сачува нас, бојом дах нам укрепи,

Помени јаке, тек и најслабијег се сети