Во имја Слова, неспокојни себар,
Услишах слух и похвалу ти принех,
По киши, раскриљен с неба милодар,
Недостојне, док нас походе мрачнине.
Михољском лету кад раскрили кам
Да пам
те рожденије ми града,
Између две притисле силе, сам
Без игде икога, с мало снова у бошчи, о чада
Моја сенкама са стране пута, смејаће се вама
У даљини град и отворена капија.
Претње тамне, то рече Пророк Исаија,
У сандалама. Штити спис. Перо је близу плама.
