Рајица Драгићевић: ОДЛАЗАК

ОДЛАЗАК

кад моћ постане немоћ и из мог ока слутног

кончић времена као поворка мрава извуче се сасвим ишчили

ти кажи ту је сад је био доћи ће само што није ево

били смо јесмо бог с тобом како да нисмо били

кад из топоса логоса одоса бешумно одем

ширећи луком према бескрају ломно крило

ти кажи није какви отишао ту је крај нас и у нама

јер свугде га је у свему живом чак и у стварима било

кад моја лира заћути и нигде више од ње не буде знака

кад тихо к забораву крене сва лепота и сва туга

ти кажи какви па то је немогуће ево ослушни чуј и почуј

јавља се с неба из земље воде отуд одовуд са севера и југа

кад фанфаре бубњеви чинели трубе објаве мој одлазак

и све се после стиша смири и к свакодневљу врати

ти кажи не не ја на то не пристајем устук смрти

ево те у мом срцу певај певај ништа што истекли су сати