Од
стрњике Момчилова фрула
Кроз
брезјаке брујно се разлеже.
А пред
њоме преплашене але,
Уз
црквине саплићу се беже.
То Момчило
зида, ограђује,
А доља се
пред видиком узмиче.
Фрула
свира, коље се усправља,
Ледну
гору отапа, размиче.
Са видка
н четири воде,
Месечева
зрака изгрејала.
У заранку
Момчило певуши,
Србија му
у фурли заспала.
Нема коментара:
Постави коментар