Дејан Алексић: МУЗЕЈ КАШИКА

МУЗЕЈ КАШИКА

Не знам постоји ли негде
Музеј кашика, али свакако бих
Посетио такву знаменитост.

Већ видим госпођицу историчарку
Пред групом времешних туриста,
Узбуђених оним што чују:
Овом је кашиком Наполеон
Посркао своју последњу супу,
А овом је Сведенборг копао
По мраку земаљских жеља.

Посетиоци жмиркају читајући
Каталошке референце.
Хладно им је од толиких славних кашика.

Нема сумње да је Uomo Vitruviano,
Осим оним Баховим партитурама,
У свемир морао поћи опремљен
И једном кашиком да сведочи
О узвишености наше врсте.

Ако постоји такав музеј, мора бити
Да је у неком малом заборављеном граду
Где је зимски месец једини теолог.

О, велики месече зимског неба,
Провиривао си у сиве бараке
Пуне логораша што залуд лове сан
Стежући своје кашике,
Као кваке закључаних врата
Иза којих се чује плесна музика
И неко, спреман да каже свечано слово,
Куцка кашичицом о винску чашу.

Фото: ЛИМУНДО