Тако је млада историја данас.
Јесте, брао сам кајсије у врту,
Листао Јејтса, и једну тек мртву
Спустио пчелу у гроб свога длана.
Рецимо да се примицала киша,
Налик на чисту мисао, већ стварна;
Сувишна, премда трик је баш тај вишак,
Као кад зограф додаје инкарнат
Бледилу пути чинећи га јачим.
Јесте, пролазност радо бира начин
Да правда раскош сопственог тренутка.
Већ поспан бејах, а у трнце очне
Један је призор хтео да се утка.
И нова прошлост могла је да почне.
извор фотографије
Нема коментара:
Постави коментар