Зоран Гужвић: ПОМАК

ПОМАК

Последњи  помак :  нестаје  недоступ.

Изгладнели  вером  у  страст  тренутка,

заварани   расејаним   дотрајавањем ,

губитком  предухитримо  безмерје

бесмислице.

И  најзад  кажеш:

То  јеси,

болник  који  ће  победити  танану

избирљивост   смрти   ако

туга  породи  недужност  у  свим

световима;

ако  страхоти    трпњом  одузмеш

пораженост   јадиковке,

ако  Страшну  несрећу  унапред  урачунаш

у  познање   дара    без   странпутице.

Тако  бол  као  залог  и  лек

пресазданом  потомству

предодређен  претходи.

Позната  је  и  немерљива   нелагода  због

поновљивог    младалачког   бунта,

несналажљивог   у   прекршеној

и  окорелој  обећаности  несметаног

стасавања.

И  најзад  сачекаш

да  самосажаљење  прожме  се   и  прочисти

неразумљивом  другости  сабрања,

нераздањеном   нераздељивости  Истоветног.

На  ветрометини

већ  пренет   си  у  светоотачку  поруку тишине,

патњом  сагледан  из  одбрањеног  смисла

недовршености.

Последњи помак : нестаје   недоступ.

Дејан Алексић: ТАМО ГДЕ ПОЧИЊЕ СВЕТ

ТАМО ГДЕ ПОЧИЊЕ СВЕТ

Свет почиње са друге стране нашег знања.
Рецимо, тамо где једна убога старица
потпаљује ватру штампом из прошлог века.
У сумрак, ветар хладним вокалима зашива ваздух,
и вране су непомичне попут реквијемских
нота, штампаних на скелету бреза.
Поменемо ли на овоме месту меланхолију,
свет ће одјекнути празнином под маљевима
нашег сиротог знања. Стога, нека буде
да сумња и призвољност узеле су маха
над нашом невином жељом да света има.

Јер, свет почиње са друге стране нашег знања.

Тамо, рецимо, где поспани књиговођа
завештава самоћу алгебарским анђелима.
На столу, крај хрпе рачуна и пореских шифара,
годинама стоји урамљени загрљај његове
покојне жене и ћерке која расплиће тајне бољег
живота, негде на тужно далеком чворишту
меридијанске мреже. Светло је слабо, а очи
уморне и сва је прилика да ће ноћ бити дуги
ехо спрам затрављених зидина душе.
Одавде, дакле, могао је да почне свет,
да нема наноса претпоставки. О самоћи
и болу, о календарима и стаду избројаном пред сан.

Јер, свет почиње са друге стране нашег знања.

Можда тамо где млади парох одлаже јеванђеље
после службе у празној сеоској црквици.
Оно мало преосталих мештана посустаје у вери
или је давно клонуло под утегом сумње. Али обноћ
може се чути како црквени миш грицка
осу васељене. Ужад за звона већ су појели
његови преци, у време када се још указиваху
чуда. Ноћас ће бити олује и заклаћено звоно
оживеће у сопственој утроби. Али сувише је
стварности у гладним глаголима, сувише наслеђеног
смисла у вери или сумњи да тиме започео би свет.

Јер, свет почиње са друге стране нашег знања.

А на другој страни нашег знања лежи обичан
облутак, чекајући да га неко хитне у свет.
Али ко ће заћи у тако дубоку шуму,
крај тако хладне и мрачне воде која звезде
лечи од слепила?

ИЗВОР ФОТОГРАФИЈЕ

Vladika Nikolaj Velimirović - Molitve na jezeru - Molitva II (čita Neboj...

ДЕЈАН АЛЕКСИЋ: ДРУШТВО ИНСТАНТ ИСКУСТВА

Доносимо интервју Дејана Алексића датом за Омладински радио. Разговарао Горан Михаљевић.

Краљевачком писцу и песнику Дејану Алексићу Змајеве дечије игре ове недеље су уручиле признање "Раде Обреновић" за најбољи роман за децу и младе. Лауреат је аутор књиге "Чудесни подвизи Азбучка Првог у тридесет слова" (Службени гласник), којег је жири окарактерисао као "роман са племнитом, просветитељском мисијом", а нашег госта овенчала још једним у низу признања које је освојио пером и срцем. За награде, које га "нису заобилазиле", каже да подижу ниво личне одговорности за оно што ради, али да нису предмет престижа и благостања колико могућности да допрете до бројније публике.

- Песник у Србији. Звучи безнадежно. Бити песник у целом свету може тако да звучи, живимо у свету трговаца, а не песника, у време када је све, ако већ није постало роба, има тенденцију да то постане. Тако и васцела уметност, живимо оно што се зове тржите. То се лако види када обиђете излоге највећих књижара, а нема их много јер су две, три преузеле монопол, видећете наслове који су све осим добре литературе. Није то само код нас, међутим у озбиљнијим и уређенијим друштвима постоје критеријуми и вредносни судови о томе шта је уметност и култура, друштво и држава заузимају конструктиван однос према томе. Не дозвољава се свуда да најстарији часопис, Летопис Матице српске, буде осуђен на пропаст, односно препуштен сам себи.

А како изгледа Србија у писцу или песнику, земља у којој је гледање у самог себе тешко и ретко на свим друштвеним нивоима?

Стваралачки чин је нека врста откривалачког процеса, када посматрамо сами себе. Не пишем само да би то било друштвено видљиво, пишем изграђујући себе. Било би више среће када би се више читало. Друштва у којима се више чита су несумњиво боље оријентисана. Читајући развијамо критички и аутокритички суд, без тога нема озбиљног човка као појединца, а самим тим и друштва. Подсетићу вас да се најбоља поезија у другој половини 20. века, волео бих да не будем погрешно схваћен, писала у земљама које су имали тоталитарне режиме.

Зашто?

Не знам, то питање треба поставити социологу културе, или психологу, али сећам се снимака и фотографија како су у Русији за време бољшевичког режима грађани чекали у редовима за намирнице држећи књиге песника. То је данас научна фантастика. Књижевност пружа неку врсту уточишта, склоништа за духовни развој ако је стварност тамна, необећавајућа, да изградимо алтернативне светове. Авантура духа не подразумева благостање, често напротив. Стеван Раичковић је говорио да, када год је био у стању унутрашњег задовољства и мира, није могао да пише. Није било унутрашњег подстицаја који се јављао када је имао проблем и када је живот узимао теговне облике.

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ

НЕВЕРОВАТНО КЊИГОВОДСТВО ДУШАНА СТОЈИЋА

У Галерији КЦ „Рибница“ 24. септембра представљена је збирка песама „Глагол“ аутора Душана Стојића, песника, новинара и музичара из Краљева. Рукопис „Глагола“ награђен је Годишњом наградом Књижевног клуба Краљево из донације доктора Хранислава Милошевића за 2014. годину.
На књижевној вечери су учествовали рецензент књиге Милоје Радовић, песник Александар Марић, стихове је читао Вукман Ракочевић, а за музички део програма побринули су се као гитаристи Драган Арсић Арчи и Душан Стојић.
Стојић је дугогодишњи новинар "Вечерњих новости", добитник је Октобарске награде града Краљева, Награде за животно дело Удружења новинара Србије и Црне Горе. Један је од оснивача Жичког духовног сабора Преображење и Књижевног клуба Краљево. Његове претходне збирке песама су "Распоред часова" и "Лични опис". Књигу „Глагол“ објавио је Књижевни клуб Краљево у библиотеци "Словар".

Најава: ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ПЕСАМА "ГЛАГОЛ" ДУШАНА СТОЈИЋА

Збирка песама „Глагол“ аутора Душана Стојића, песника и новинара из Краљева, биће представљена у четвртак у галерији Културног центра у Рибници. Рукопис ове књиге награђен је Годишњом наградом Књижевног клуба Краљево из донације доктора Хранислава Милошевића за 2014. годину.
Стојић је дугогодишњи новинар "Вечерњих новости", добитник је Октобарске награде града Краљева, Награде за животно дело Удружења новинара Србије и Црне Горе. Један је од оснивача Жичког духовног сабора Преображење и Књижевног клуба Краљево. Живи у Матарушкој Бањи и, осим поезијом и новинарством, бави се и музиком.
Књигу „Глагол“ је објавио Књижевни клуб, а биће представљена у четвртак од 20 часова у галерији Културног центра у Рибници.

ПОЕТСКИ ЛЕТОПИС: Представљање књиге ВИЗАНТИЈСКИ ВИШЕБОЈ

ПОЕТСКИ ЛЕТОПИС: Представљање књиге ВИЗАНТИЈСКИ ВИШЕБОЈ: У уторак 15. септембра, у Студентском културном центру Крагујевац, биће одржана промоција књиге Александра Марића ВИЗАНТИЈСКИ ВИШЕБОЈ кој...