Драган Хамовић :ПОГЛЕД С БЕЖАНИЈСКЕ КОСЕ

ПОГЛЕД С БЕЖАНИЈСКЕ КОСЕ

Тај нарастајући град-гомила,
Истурен брег у нашој могили –
Земља му се ова заломила,
Узгибана од родне погибли.

Сав наваљени нанос Лимеса
О брег се лупа, зевну лагуми.
Надодаје и црпе снагу ми
У котлу меса стара примеса.

Добегао понад Бежаније,
Срећем бегунце лика опора;
Сени држеће, стигле раније,
Чине спонтани покрет отпора.

Одатле мотрим, граде што су ти
Домови, као коцке, просути –
Или их збаци по тим брдима
Гранична, луда бела тврдина.