Наташа Ковачевић: ВРХОВИ

RUSIJA CARICA

Nevski prospekt koji puca pred o~ima i zadr`anim dahom. Bele

no}i i vodoskoci-slapovi. Ermita`, slovenski Luvr, neponovqivi

sklad stubova, stepeni{ta, ogledala, pozlate; slike renesanse i impresionizma.

Petar Veliki i staqinizam. Oktobarska revolucija.

Grobqe `rtava Opsade. F. M. Dostojevski, pesnik patwe, Bra}a Karamazovi.

Gorostas L. N. Tolstoj, Rat i mir. A. P. ^ehov, Vawa. Tragi~

ar malih qudi. ^ehovqev skromni grob na Devi~evskom grobqu.

A. S. Pu{kin, B. Pasternak, A. Ahmatova i M. Cvetajeva, vrhunska

poezija. Moderna u formi, duboka; tragi~na sudbina pesnika u sumraku

civilizacije.

P. I. ^ajkovski, Labudovo jezero. Zanesenost strasti u smrti,

uzvi{ena tragika muzike. Borodin, Musorgski, [ostakovi~ i Prokofjev.

^udesne ikone Rubqova, o~i svetaca kao bunari, u koje se pada, sa

svetlo{}u otkrovewa. Apstraktno slikarstvo Kandinskog. [agal,

sawar, ~iji mladenci lete iznad zemqe.

Maja Pliseckaja u smrti labuda. I. Smoktunovski kao Hamlet.

Hoda ulicama na{eg vremena i vekovnim u`asom ~oveka osu|enog da

spozna druge i sebe, da odlu~i da li biti ako je to ne biti. Andrej

Tarkovski (lice Naroda) Stalker. Film magijskog realizma, uzbu|uju}

ih pomerawa realnosti u snovi|ewa.

Lepotice Ruskiwe i muzika jezika. Re~i qubavi. Crveni trg, pozla}

ena kubeta crkava, Kremq, Lewinov mauzolej i cve}e po{tovawa

na Staqinovoj bisti!

Breze, trojke, drvene ku}e, stepa. Cigani i balade. Slovenska du{a.

(dno: Staqin)

ITALIJA LEONARDA

Leonardo da Vin~i, kosmi~ki genije: slikar, pronalaza~, vajar,

arhitekta, in`ewer, matemati~ar, rediteq, anatom, graditeq. Enigma

o~iju, osmeha i puti \okonde. Neprevazi|en.

Crvena Firenca. Katedrala Santa Marija del Fjore. Mikelan-

|elov David apsolutne harmonije i lepote. Stope vekova. Muzej Ufici,

Ponte Vekio i Palata Vekio. Medi~ijeva kapela i an|eli grobnice.

Velika qubav Crwanskog – Florans. Nemogu}e je prevesti u re-

~i ovo ~udo qudskih kreacija: muzika oblika.

^udesni Rim, Vatikan sa Crkvom Svetoga Petra, uzbu|uju}a Sikstinska

kapela, Danteov grob i Pieta, Mikelan|elovo remek-delo.

Muzika skulpture i idealna forma u ideji uzvi{ene lepote smrti.

Renesansa: vrh civilizacije. Petrarka, Dante i Boka~o. Vra}eni

~ovek u centar sveta. Uzvi{en i banalan, bo`anski i zemaqski, sa

dobrom i zlom u sebi, ~ovek neba i zemqe u jednom telu, bi}u, ogledalu.

Monaliza (lice Naroda). Umberto Eko. A. Vivaldi, \. Rosini. \.

Verdi, ~ije uzbudqive, sna`ne, dramati~ne i melodiozne arije pevaju

i deca. Rigoleto.

Pavaroti, O sole mio – glas veka. Neorealizam. Al Pa}ino u

Mirisu `ene, glumac veka.

(dno: Musolini)

FRANCUSKA DUHA

Vekovna prestonica umetnosti.

M. Prust, U tragawu za izgubqenim vremenom. V. Igo, Jadnici.

Kolosalni roman o malom velikom ~oveku, o trijumfu pravde, o milosr|

u, o mogu}oj sre}i. @. Vern, tvorac vrhunskih vizija fantastike.

Simon de Bovoar, Drugi pol, monumentalna studija o `eni. Molijerove

pronicqive komedije karaktera. Dva velika stranca, S. Beket,

^ekaju}i Godoa, i E. Jonesko, tvorac komedije apsurda. Na{a stvarnost

je apsurd u~inila apsurdnim, a Godo smrti dolazi onima koji ga

i ne ~ekaju. Ostaje krik. Volter i Didro: prosve}enost uma za prosve-

}enost sveta.

Bergson i Sartr – kontrapunkt filozofije. Intuicija kao sistem

stvorila je nadrealizam, a egzistencijalizam je zavr{io u pobuni

mladih 1968. godine. Sada su jedno.

Karmen, @. Bizea. Ravelov senzualni Bolero. Debisijeva Ki{a.

Romanti~na, tiha lirika – spu{ta se na dirke klavira i obavija kao

med. H. Berlioz.

Novo doba slikarstva – impresionizam. P. Sezan i prelepe ta~-

kaste mrtve prirode. K. Mone – spaja nebo i zemqu, wegove su vode nebo,

nebo vode, a ~ovek izme|u. Velike Tahi}anke P. Gogena. I isijavaju}

a energije Van Goga {to probada ~oveka.

Svetla Pariza. Monmartr, sa slikarima celoga sveta. Notr Dam

u bojama vitra`a. Prodavci kwiga na obalama Sene. Muzej impresionizma.

Luvr. Bobur, sa postavkama XX veka. Jelisejska poqa. Pigal.

Izlozi modnih ku}a. Qupki kafi}i sa stolovima na ulicama. Prugasti

vergla{ i vergl.

@erar Filip i @an Gaben, koji film pretvaraju u umetnost.

[arm qudi i jezika.

[arl de Gol (lice Naroda).

[VAJCARSKA ^AROBNICA

Prelepa zemqa darova prirode i qudskih ruku. Urbana, visoke

kulture `ivqewa, estetizovana.

Kamen, drvo, parkovi, auto-putevi, seoska podru~ja, zamkovi,

ulice i trgovi su u apsolutnoj harmoniji oblika i boja. Ni~eg prqavog,

trulog, zapu{tenog, starog.

Visoki Alpi u vodama Lemanskog jezera. Otmena @eneva u kojoj

nijedna zgrada nije vi{a od druge. Kosmopolitska. Hodati ulicama

je kao hodati lepotom. Lozana na mondenskoj obali, sa osvetqenim

{umovitim brdima, i palatama poznatih. Vozovi po kojima

se meri vreme. Standard. Banke. Obiqe, prodavnice ~okolade. Mo}

novca.

Francuski, italijanski i nema~ki deo zemqe. Prva Evropska unija.

K. G. Jung, vode}i mislilac transcedentne nesvesnosti: kolektivna,

porodi~na i li~na podsvest; arhetipovi, san, Animus i Anima,

individualizacija. Dinamika nesvesnog. H. K. Pestaloci, tvorac modernog

sistema {kole.

Radikalna distanca.

(dno: Hitlerovo zlato)

NEMA^KA IDEJA

Zamislimo evropsku civilizaciju bez Baha, Betovena, Vagnera;

zamislimo je bez Getea, Mana, Rilkea i Kafke. Bez bra}e Grim, bez

Kanta, Hegela, Ni~ea. Bez Direra. Frojda. Bez komentara, jer to je

svetogr|e.

A sada zamislimo svet, rajski svet, bez fa{izma. Bez monstruoznog

Hitlera, logora smrti, sadisti~kog svetskog rata, desetina miliona

ubijenih, osaka}enih, uni{tenih, progowenih, izmasakriranih,

spaqenih, streqanih i ba~enih u masovne grobnice – u ~udovi-

{noj kataklizmi istorije, vrhuncu patwe i svetske tragedije.

Kako spojiti i kako razdvojiti? Svaki pojedinac presu|uje sam.

Ja sam to uradila na ovaj na~in.

AUSTRIJA MOCARTA

On je svuda. ^arobna frula se ~uje iz sakrivenih ku}a tamnih

{uma. Figarova `enidba iz gostionice sredwovekovnog stila. Klavirski

koncert kroz prozor neke sobe. Don @uan na sceni Burgteatra.

Misteriozni Rekvijem pri odavawu po{te u svim zamislivim

prilikama. Plakati sa wegovim imenom, Mocart kugle u izlozima,

kutije, po{tanske marke, nalepnice, dopisnice, imena trgova, ulica,

{kola, takmi~ewa... Spomenici ~arobnoj, osobenoj, treperavoj, virtuoznoj

igri duha i oblika, nota i kompozicija fatalne lako}e i dubine,

o~aravaju}eg zvuka. Leonardov sabrat.

Stari Salcburg sa Mocartovom ku}om. Ulazak se napla}uje kao

i sve vezano za wegovo ime, iako je on umro u bedi i sahrawen u nepoznatoj

grobnici siromaha.

Hladna lepota palata, kipovi, parkovi Be~a, prestonica reda i

zakona Austrougarske.

Sasvim druga~iji, `ivopisni Grac. Mno{tvo starih dama u strogim

kostimima, sa {e{iri}ima i ravnim kolex cipelama. @ustroga

hoda. Gospoda, u starovremskim kafeima, sa novinama na dr{ci. Bela

kafa i saher torta. Na lepom plavom Dunavu J. [trausa.

(dno: streqa~ki odred u Kraqevu)

[PANIJA STRASTI

Prado: velike Gojine kompozicije i Naga Maja {to isplovqava

iz slike. El Greko i vretenasti Isus {to dodiruje nebo. Salvador

Dali i Pablo Pikaso: toreadori savremenog slikarstva; nadreali-

sti, ekspresionisti; simbolisti. Razdvojili na{ svet. Ludo inventivno,

drsko, igraju}i se, sastavili ga na svoj na~in. Posle wih ni-

{ta nije isto.

Barselona okruglih zgrada, Gaudijevih ~uda arhitekture: vijugavi,

obojeni kaleidoskopskim bojama – balkoni se di`u i spu{taju talasasto;

izrezani vrhovi kule nedovr{ene katedrale. Genijalni projekat

parka samozaborava, trgovi cve}a, pijace hala, stepenasti, uski

beli kiosci aran`irani bojama slikovnica. Kolumbov brod. Mondenska

Palma de Majorka. Crkva Monserat. Madrid.

Strasni flamenko i tela igra~a; vatra, strast, qubav kao smrt,

kao toreador i bik.

Servantesov Don Kihot: ~ulni, zemaqski i duhovni sawarski

~ovek. Proro~anski.

Lorka (lice zemqe), Buwuel. Wegovi filmovi zastra{uju}i u

sekvencama, sna`ni u idejama. Primeweni nadrealizam. Muzika Andaluzije.

(dno: Franko)

HOLANDIJA SLIKARA

Amsterdam. Uske sme|e ku}e kockastih prozora i stepenastih

krovova, kanali sa di`u}im mostovima, krici galebova i oteto more.

Ugla~ani kamenovi ulica i vode cve}a nevi|enih oblika i boja. Mirisi

morske vode. Biciklisti, stakleni zidovi modernih zgrada bez

zavesa, sa enterijerima Pitera de Hoha. Visoki standard, radikalna

tolerancija. Avionska unutra{wost vozova. Pigalovska ulica crvenih

fewera.

Rejksmuzeum. Holandsko slikarstvo. P. Brojgel. Trijumf smrti

– nadrealnost svih oblika smrti. Vavilonska kula – jedno od najve}ih

dela uop{te, sa druge planete. Rembrantovo svetlo i Sveta porodica

u no}i. Jan Vermer, Ulica u Delftu. H. Averkampt, Zimski pejza`.

San deteta o `ivotu, snovi|ewu. Iz perspektive ptice si}u{ni

qudi sa kapama, klompama, na zale|enoj reci, savijenih tela, klizaju

se, igraju, svako za sebe, ~uje se smeh i vriska; sme|e ku}e iz bajki,

prolaznici u hitwi, `ene u poslu. Razglednica za nebo. Op~iwavaju-

}e slike bajki, detiwstva i snova. Rubens, Van Dajk, H. Bo{. Ingeniozni

Flamanci.

(dno: spavaju}i narkomani na trgovima)

GR^KA HOMERA

Isijavaju}e svetlosti stare Gr~ke. Slepi pesnik qudske sudbine,

Homer. Ilijada i Odiseja. Tvorci tragedija: Eshil, Sofokle i

Euripid. Dionis koji se u amfiteatru pretvorio u glumca. Silazak

bogova na zemqu i za~eci evropske civilizacije. Akropoq i Fidija.

Za~aravaju}a harmonija Apolona, Afrodite, Zevsa, Baca~a diska.

Frizovi i vaze Helade. Estetika harmonije kao merila.

Sokrat, Platon, Aristotel, od stoicizma do materijalizma. Kolevka

misli.

Sunce. Bele ku}e i beli pesak. Atina. Pirej no}u. Melina Merkuri

(lice zemqe). Teodorakis i muzika Gr~ke.

SRBIJA PATWE

Lepa Srbija

Sveti Sava – prvi arhiepiskop, dr`avnik, prosvetiteq, pisac,

temeq ove zemqe. Vuk Karaxi} – reformator jezika, azbuke, prvih

re~nika, sakupqa~ i obra|iva~ narodnih pesama. Narodni jezik preveo

u kwi`evni. Dositej Obradovi} – uveo Evropu i wenu prosve}enost.

Nikola Tesla, ~udesni velikan nauke XX veka. P. P. Wego{,

filozof, pesnik, vladar.

Manastiri: Crvena @i~a, Studenica, Visoki De~ani, Gra~anica

– ~uvari istorije i nacionalnog bi}a, izuzetne duhovnosti i lepote.

Umna gospoda V. Jeroti} i D. Srejovi}.

Nobelovac Ivo Andri}. Prokleta avlija. Velika, mudra kwiga

o bespomo}nosti usamqenog ~oveka u totalitarnom sistemu. O snazi

i opasnosti od kwige, o bolesnom umu vlastodr{ca, o strahu, la`i, o

snu. Savr{en sklad misli, jezika i stila. M. Crwanski Seobe, najlirskiji

roman ovoga jezika. D. Ki{, vatreni mislilac i znalac, Enciklopedija

mrtvih. Vasko Popa, Manasija, „otkud moje o~i na tvom licu,

an|ele brate...” L. Kosti}, Santa Maria della salute.

Sjajni slikari: Dado \uri}, Quba Popovi}, V. Veli~kovi}. Kakav

izopa~en svet nam otkrivaju ovi mra~ni i blistavi umetnici u

perfekciji forme!

Stevan Mokrawac, Rukoveti.

Bardovi glume: Ra{a Plaovi}. Slu{ala sam tog briqantnog intelektualca

kako govori i igra Mitketa. Taj bar{unasti, drhte}i

glas kako opeva ve~nu „`al za mladost”. Vrhunski. Mira Stupica,

Miki Manojlovi}, Mira Trailovi} i Jovan ]irilov. BITEF. Jegor

Buli~ov – orkanska snaga Milivoja @ivanovi}a ru{i ne samo scenu

ve} sam `ivot u borbi protiv smrti: ,,Ne}u da umrem!” A ko ga pita.

Sumrak u JDP-u. Sjajan tekst, re`ija, glumci. Dve antologijske scene:

duga~ak sto, sam na sceni, svetlo iznad, tragi~no sukobqene li~nosti

za wim. Leonardova Tajna ve~era, zvezde {to padaju sa neba. Nezaboravni

Zoran Radmilovi}, Kraq Ibi. „To je predstava u predstavi

(igra je Zoran Radmilovi}, za sebe), predstava za predstavu (igraju je

drugi glumci za Zorana Radmilovi}a), predstava od predstave (igra je

publika za ibijevce).”

Epika ovih prostora: istina i pravda. [estogodi{wi de~ak Andrej

(lice zemqe).

Ru`na Srbija

Vekovi ropstva, ratovi, ratovi. Bombardovawa neprijateqa i

saveznika. Stradawa. Kosovo. Atentati. Ostra{}enost partija, mafija{

ko bogatstvo. Bezakowe, anarhija i legalizovawa svemo}i vlasti.

Tajkuni. Op{ti nemoral. Folk zvezde kao princeze. Zloupotreba

~oveka. Srbija u tranziciji.

ENGLESKA – NEVI\ENA LI^NO

Preko tepiha jarko zelene boje, kroz negovane ru`i~wake vidi

se velelepni zamak visokog plemstva. Stubovi, francuski prozori,

dostojanstvena i hladna otmenost velikog broja soba. Viktorijanski

name{taj, nebeske tavanice, mra~ni lavirint {kripavih hodnika, zavojite

stepenice i galerija sa nizom ogromnih portreta. ^uje se zvono

za ~aj u pet.

Iz prve sobe desno izlaze ^arls Dikens sa Dejvidom Koperfildom

i Viqem Tekeri. Videv{i gordog Lorda Bajrona, duge kose i

plamte}ih o~iju kako odlazi, ka`e: ,,Va{ar ta{tine”. Iz sobe u dnu

pojavquje se Danijel Defo u pratwi Robinsona Krusoa, odrpanog i bosog.

Iz sobe preko ide Xonatan Svift vode}i diva, a uteruju}i Liliputance

natrag. Otvaraju se vrata salona. Dame. Xejn Ostin, oli~ewe

gordosti i prezira predrasuda. [arlota Bronte sa dvojnicom Xejn

Ejr. Agata Kristi skriva otrov u ruci, preska~e le{eve, dok ispod

sukwe proviruje Herkul Poaro. Pored prozora, gledaju}i tamne vode,

Virxinija Vulf }ute}i razgovara sa g|om Delovej. Sve ih sa galerije

posmatra [erlok Holms, iza koga se skriva Konan Dojl. U uglu hola,

Oskar Vajld, sa licem Dorijana Greja, smeje se slu{aju}i cini~nog

Bernarda [oa dok komentari{e Dejvida Lorensa koji vodi qubav sa

ledi ^eterli. Na pragu biblioteke stoji Xejms Xojs sa Uliksom na

ramenu. Vidi se glava Xorxa Orvela kako posmatra kuglu.

201

Svi su na okupu i svi ~ekaju. I, evo ga. Vrhovnik. Viqem [ekspir,

lica sakrivena tajanstvenom maskom, i sa veli~anstvenom pratwom:

Hamlet, Magbet, kraq Lir, Otelo, Arijel, Henrik, Ri~ard. Hodaju

u krvi do kolena dok ih prati svita lakrdija{a i zaqubqenih.

Ti{ina puna divqewa ih okru`uje.

^aj mo`e da po~ne.

Извор фотографије