Окренут леђима слуђеном свету
певам у себи
данима.
Тако спокој спутавам
да ми кроз трепавице не исцури
и кане на љутооког сатира у читанци.
Комету у оку гајим ждребасту
и кучку враголанку
у чизмицама руским.
Хеј, хој,
поносно кличем наличјем туђег гласа
травама и кактусовој бодљи.
Хој, хеј, одговарају
мамутске громаде класика
и лајаве реинкарнације
гонича виолина и труба.
Забава је то јутарња
уприличена надомак градских тргова
и кафе у шољи
у којој се мрешка
васионска самоћа песника.
Посматрам погана лица
очева нације и њихових миљеница,
под киселкастим подочњацима неба
и пијаним дојкама успаљених челисткиња.
Заклони су уклоњени љупким декретом.
Закони лају одасвуд и прете ли прете.
Нада пада у сан и чеше се одурно, гадура.
Снови девице издишу у налетима
и звецкају влажно.
Само птица безгнездица
у крњетку кљуна коктел носи
озбиљна као воштани Молотов
у кладионици.
ИЗВОР ФОТОГРАФИЈЕ
Нема коментара:
Постави коментар