среда, 22. април 2015.

Наташа Ковачевић: ВРХОВИ





RUSIJA CARICA

Nevski prospekt koji puca pred o~ima i zadr`anim dahom. Bele
no}i i vodoskoci-slapovi. Ermita`, slovenski Luvr, neponovqivi
sklad stubova, stepeni{ta, ogledala, pozlate; slike renesanse i impresionizma.
Petar Veliki i staqinizam. Oktobarska revolucija.
Grobqe `rtava Opsade. F. M. Dostojevski, pesnik patwe, Bra}a Karamazovi.
Gorostas L. N. Tolstoj, Rat i mir. A. P. ^ehov, Vawa. Tragi~
ar malih qudi. ^ehovqev skromni grob na Devi~evskom grobqu.
A. S. Pu{kin, B. Pasternak, A. Ahmatova i M. Cvetajeva, vrhunska
poezija. Moderna u formi, duboka; tragi~na sudbina pesnika u sumraku
civilizacije.
P. I. ^ajkovski, Labudovo jezero. Zanesenost strasti u smrti,
uzvi{ena tragika muzike. Borodin, Musorgski, [ostakovi~ i Prokofjev.
^udesne ikone Rubqova, o~i svetaca kao bunari, u koje se pada, sa
svetlo{}u otkrovewa. Apstraktno slikarstvo Kandinskog. [agal,
sawar, ~iji mladenci lete iznad zemqe.
Maja Pliseckaja u smrti labuda. I. Smoktunovski kao Hamlet.
Hoda ulicama na{eg vremena i vekovnim u`asom ~oveka osu|enog da
spozna druge i sebe, da odlu~i da li biti ako je to ne biti. Andrej
Tarkovski (lice Naroda) Stalker. Film magijskog realizma, uzbu|uju}
ih pomerawa realnosti u snovi|ewa.
Lepotice Ruskiwe i muzika jezika. Re~i qubavi. Crveni trg, pozla}
ena kubeta crkava, Kremq, Lewinov mauzolej i cve}e po{tovawa
na Staqinovoj bisti!
Breze, trojke, drvene ku}e, stepa. Cigani i balade. Slovenska du{a.
(dno: Staqin)

ITALIJA LEONARDA

Leonardo da Vin~i, kosmi~ki genije: slikar, pronalaza~, vajar,
arhitekta, in`ewer, matemati~ar, rediteq, anatom, graditeq. Enigma
o~iju, osmeha i puti \okonde. Neprevazi|en.
Crvena Firenca. Katedrala Santa Marija del Fjore. Mikelan-
|elov David apsolutne harmonije i lepote. Stope vekova. Muzej Ufici,
Ponte Vekio i Palata Vekio. Medi~ijeva kapela i an|eli grobnice.
Velika qubav Crwanskog Florans. Nemogu}e je prevesti u re-
~i ovo ~udo qudskih kreacija: muzika oblika.
^udesni Rim, Vatikan sa Crkvom Svetoga Petra, uzbu|uju}a Sikstinska
kapela, Danteov grob i Pieta, Mikelan|elovo remek-delo.
Muzika skulpture i idealna forma u ideji uzvi{ene lepote smrti.
Renesansa: vrh civilizacije. Petrarka, Dante i Boka~o. Vra}eni
~ovek u centar sveta. Uzvi{en i banalan, bo`anski i zemaqski, sa
dobrom i zlom u sebi, ~ovek neba i zemqe u jednom telu, bi}u, ogledalu.
Monaliza (lice Naroda). Umberto Eko. A. Vivaldi, \. Rosini. \.
Verdi, ~ije uzbudqive, sna`ne, dramati~ne i melodiozne arije pevaju
i deca. Rigoleto.
Pavaroti, O sole mio glas veka. Neorealizam. Al Pa}ino u
Mirisu `ene, glumac veka.
(dno: Musolini)

FRANCUSKA DUHA

Vekovna prestonica umetnosti.
M. Prust, U tragawu za izgubqenim vremenom. V. Igo, Jadnici.
Kolosalni roman o malom velikom ~oveku, o trijumfu pravde, o milosr|
u, o mogu}oj sre}i. @. Vern, tvorac vrhunskih vizija fantastike.
Simon de Bovoar, Drugi pol, monumentalna studija o `eni. Molijerove
pronicqive komedije karaktera. Dva velika stranca, S. Beket,
^ekaju}i Godoa, i E. Jonesko, tvorac komedije apsurda. Na{a stvarnost
je apsurd u~inila apsurdnim, a Godo smrti dolazi onima koji ga
i ne ~ekaju. Ostaje krik. Volter i Didro: prosve}enost uma za prosve-
}enost sveta.
Bergson i Sartr kontrapunkt filozofije. Intuicija kao sistem
stvorila je nadrealizam, a egzistencijalizam je zavr{io u pobuni
mladih 1968. godine. Sada su jedno.
Karmen, @. Bizea. Ravelov senzualni Bolero. Debisijeva Ki{a.
Romanti~na, tiha lirika spu{ta se na dirke klavira i obavija kao
med. H. Berlioz.
Novo doba slikarstva impresionizam. P. Sezan i prelepe ta~-
kaste mrtve prirode. K. Mone spaja nebo i zemqu, wegove su vode nebo,
nebo vode, a ~ovek izme|u. Velike Tahi}anke P. Gogena. I isijavaju}
a energije Van Goga {to probada ~oveka.
Svetla Pariza. Monmartr, sa slikarima celoga sveta. Notr Dam
u bojama vitra`a. Prodavci kwiga na obalama Sene. Muzej impresionizma.
Luvr. Bobur, sa postavkama XX veka. Jelisejska poqa. Pigal.
Izlozi modnih ku}a. Qupki kafi}i sa stolovima na ulicama. Prugasti
vergla{ i vergl.
@erar Filip i @an Gaben, koji film pretvaraju u umetnost.
[arm qudi i jezika.
[arl de Gol (lice Naroda).
[VAJCARSKA ^AROBNICA
Prelepa zemqa darova prirode i qudskih ruku. Urbana, visoke
kulture `ivqewa, estetizovana.
Kamen, drvo, parkovi, auto-putevi, seoska podru~ja, zamkovi,
ulice i trgovi su u apsolutnoj harmoniji oblika i boja. Ni~eg prqavog,
trulog, zapu{tenog, starog.
Visoki Alpi u vodama Lemanskog jezera. Otmena @eneva u kojoj
nijedna zgrada nije vi{a od druge. Kosmopolitska. Hodati ulicama
je kao hodati lepotom. Lozana na mondenskoj obali, sa osvetqenim
{umovitim brdima, i palatama poznatih. Vozovi po kojima
se meri vreme. Standard. Banke. Obiqe, prodavnice ~okolade. Mo}
novca.
Francuski, italijanski i nema~ki deo zemqe. Prva Evropska unija.
K. G. Jung, vode}i mislilac transcedentne nesvesnosti: kolektivna,
porodi~na i li~na podsvest; arhetipovi, san, Animus i Anima,
individualizacija. Dinamika nesvesnog. H. K. Pestaloci, tvorac modernog
sistema {kole.
Radikalna distanca.
(dno: Hitlerovo zlato)

NEMA^KA IDEJA

Zamislimo evropsku civilizaciju bez Baha, Betovena, Vagnera;
zamislimo je bez Getea, Mana, Rilkea i Kafke. Bez bra}e Grim, bez
Kanta, Hegela, Ni~ea. Bez Direra. Frojda. Bez komentara, jer to je
svetogr|e.
A sada zamislimo svet, rajski svet, bez fa{izma. Bez monstruoznog
Hitlera, logora smrti, sadisti~kog svetskog rata, desetina miliona
ubijenih, osaka}enih, uni{tenih, progowenih, izmasakriranih,
spaqenih, streqanih i ba~enih u masovne grobnice u ~udovi-
{noj kataklizmi istorije, vrhuncu patwe i svetske tragedije.
Kako spojiti i kako razdvojiti? Svaki pojedinac presu|uje sam.
Ja sam to uradila na ovaj na~in.

AUSTRIJA MOCARTA

On je svuda. ^arobna frula se ~uje iz sakrivenih ku}a tamnih
{uma. Figarova `enidba iz gostionice sredwovekovnog stila. Klavirski
koncert kroz prozor neke sobe. Don @uan na sceni Burgteatra.
Misteriozni Rekvijem pri odavawu po{te u svim zamislivim
prilikama. Plakati sa wegovim imenom, Mocart kugle u izlozima,
kutije, po{tanske marke, nalepnice, dopisnice, imena trgova, ulica,
{kola, takmi~ewa... Spomenici ~arobnoj, osobenoj, treperavoj, virtuoznoj
igri duha i oblika, nota i kompozicija fatalne lako}e i dubine,
o~aravaju}eg zvuka. Leonardov sabrat.
Stari Salcburg sa Mocartovom ku}om. Ulazak se napla}uje kao
i sve vezano za wegovo ime, iako je on umro u bedi i sahrawen u nepoznatoj
grobnici siromaha.
Hladna lepota palata, kipovi, parkovi Be~a, prestonica reda i
zakona Austrougarske.
Sasvim druga~iji, `ivopisni Grac. Mno{tvo starih dama u strogim
kostimima, sa {e{iri}ima i ravnim kolex cipelama. @ustroga
hoda. Gospoda, u starovremskim kafeima, sa novinama na dr{ci. Bela
kafa i saher torta. Na lepom plavom Dunavu J. [trausa.
(dno: streqa~ki odred u Kraqevu)

[PANIJA STRASTI

Prado: velike Gojine kompozicije i Naga Maja {to isplovqava
iz slike. El Greko i vretenasti Isus {to dodiruje nebo. Salvador
Dali i Pablo Pikaso: toreadori savremenog slikarstva; nadreali-
sti, ekspresionisti; simbolisti. Razdvojili na{ svet. Ludo inventivno,
drsko, igraju}i se, sastavili ga na svoj na~in. Posle wih ni-
{ta nije isto.
Barselona okruglih zgrada, Gaudijevih ~uda arhitekture: vijugavi,
obojeni kaleidoskopskim bojama balkoni se di`u i spu{taju talasasto;
izrezani vrhovi kule nedovr{ene katedrale. Genijalni projekat
parka samozaborava, trgovi cve}a, pijace hala, stepenasti, uski
beli kiosci aran`irani bojama slikovnica. Kolumbov brod. Mondenska
Palma de Majorka. Crkva Monserat. Madrid.
Strasni flamenko i tela igra~a; vatra, strast, qubav kao smrt,
kao toreador i bik.
Servantesov Don Kihot: ~ulni, zemaqski i duhovni sawarski
~ovek. Proro~anski.
Lorka (lice zemqe), Buwuel. Wegovi filmovi zastra{uju}i u
sekvencama, sna`ni u idejama. Primeweni nadrealizam. Muzika Andaluzije.
(dno: Franko)

HOLANDIJA SLIKARA

Amsterdam. Uske sme|e ku}e kockastih prozora i stepenastih
krovova, kanali sa di`u}im mostovima, krici galebova i oteto more.
Ugla~ani kamenovi ulica i vode cve}a nevi|enih oblika i boja. Mirisi
morske vode. Biciklisti, stakleni zidovi modernih zgrada bez
zavesa, sa enterijerima Pitera de Hoha. Visoki standard, radikalna
tolerancija. Avionska unutra{wost vozova. Pigalovska ulica crvenih
fewera.
Rejksmuzeum. Holandsko slikarstvo. P. Brojgel. Trijumf smrti
nadrealnost svih oblika smrti. Vavilonska kula jedno od najve}ih
dela uop{te, sa druge planete. Rembrantovo svetlo i Sveta porodica
u no}i. Jan Vermer, Ulica u Delftu. H. Averkampt, Zimski pejza`.
San deteta o `ivotu, snovi|ewu. Iz perspektive ptice si}u{ni
qudi sa kapama, klompama, na zale|enoj reci, savijenih tela, klizaju
se, igraju, svako za sebe, ~uje se smeh i vriska; sme|e ku}e iz bajki,
prolaznici u hitwi, `ene u poslu. Razglednica za nebo. Op~iwavaju-
}e slike bajki, detiwstva i snova. Rubens, Van Dajk, H. Bo{. Ingeniozni
Flamanci.
(dno: spavaju}i narkomani na trgovima)

GR^KA HOMERA

Isijavaju}e svetlosti stare Gr~ke. Slepi pesnik qudske sudbine,
Homer. Ilijada i Odiseja. Tvorci tragedija: Eshil, Sofokle i
Euripid. Dionis koji se u amfiteatru pretvorio u glumca. Silazak
bogova na zemqu i za~eci evropske civilizacije. Akropoq i Fidija.
Za~aravaju}a harmonija Apolona, Afrodite, Zevsa, Baca~a diska.
Frizovi i vaze Helade. Estetika harmonije kao merila.
Sokrat, Platon, Aristotel, od stoicizma do materijalizma. Kolevka
misli.
Sunce. Bele ku}e i beli pesak. Atina. Pirej no}u. Melina Merkuri
(lice zemqe). Teodorakis i muzika Gr~ke.

SRBIJA PATWE

Lepa Srbija

Sveti Sava prvi arhiepiskop, dr`avnik, prosvetiteq, pisac,
temeq ove zemqe. Vuk Karaxi} reformator jezika, azbuke, prvih
re~nika, sakupqa~ i obra|iva~ narodnih pesama. Narodni jezik preveo
u kwi`evni. Dositej Obradovi} uveo Evropu i wenu prosve}enost.
Nikola Tesla, ~udesni velikan nauke XX veka. P. P. Wego{,
filozof, pesnik, vladar.
Manastiri: Crvena @i~a, Studenica, Visoki De~ani, Gra~anica
~uvari istorije i nacionalnog bi}a, izuzetne duhovnosti i lepote.
Umna gospoda V. Jeroti} i D. Srejovi}.
Nobelovac Ivo Andri}. Prokleta avlija. Velika, mudra kwiga
o bespomo}nosti usamqenog ~oveka u totalitarnom sistemu. O snazi
i opasnosti od kwige, o bolesnom umu vlastodr{ca, o strahu, la`i, o
snu. Savr{en sklad misli, jezika i stila. M. Crwanski Seobe, najlirskiji
roman ovoga jezika. D. Ki{, vatreni mislilac i znalac, Enciklopedija
mrtvih. Vasko Popa, Manasija, otkud moje o~i na tvom licu,
an|ele brate... L. Kosti}, Santa Maria della salute.
Sjajni slikari: Dado \uri}, Quba Popovi}, V. Veli~kovi}. Kakav
izopa~en svet nam otkrivaju ovi mra~ni i blistavi umetnici u
perfekciji forme!
Stevan Mokrawac, Rukoveti.
Bardovi glume: Ra{a Plaovi}. Slu{ala sam tog briqantnog intelektualca
kako govori i igra Mitketa. Taj bar{unasti, drhte}i
glas kako opeva ve~nu `al za mladost. Vrhunski. Mira Stupica,
Miki Manojlovi}, Mira Trailovi} i Jovan ]irilov. BITEF. Jegor
Buli~ov orkanska snaga Milivoja @ivanovi}a ru{i ne samo scenu
ve} sam `ivot u borbi protiv smrti: ,,Ne}u da umrem! A ko ga pita.
Sumrak u JDP-u. Sjajan tekst, re`ija, glumci. Dve antologijske scene:
duga~ak sto, sam na sceni, svetlo iznad, tragi~no sukobqene li~nosti
za wim. Leonardova Tajna ve~era, zvezde {to padaju sa neba. Nezaboravni
Zoran Radmilovi}, Kraq Ibi. To je predstava u predstavi
(igra je Zoran Radmilovi}, za sebe), predstava za predstavu (igraju je
drugi glumci za Zorana Radmilovi}a), predstava od predstave (igra je
publika za ibijevce).
Epika ovih prostora: istina i pravda. [estogodi{wi de~ak Andrej
(lice zemqe).

Ru`na Srbija

Vekovi ropstva, ratovi, ratovi. Bombardovawa neprijateqa i
saveznika. Stradawa. Kosovo. Atentati. Ostra{}enost partija, mafija{
ko bogatstvo. Bezakowe, anarhija i legalizovawa svemo}i vlasti.
Tajkuni. Op{ti nemoral. Folk zvezde kao princeze. Zloupotreba
~oveka. Srbija u tranziciji.

ENGLESKA NEVI\ENA LI^NO
Preko tepiha jarko zelene boje, kroz negovane ru`i~wake vidi
se velelepni zamak visokog plemstva. Stubovi, francuski prozori,
dostojanstvena i hladna otmenost velikog broja soba. Viktorijanski
name{taj, nebeske tavanice, mra~ni lavirint {kripavih hodnika, zavojite
stepenice i galerija sa nizom ogromnih portreta. ^uje se zvono
za ~aj u pet.
Iz prve sobe desno izlaze ^arls Dikens sa Dejvidom Koperfildom
i Viqem Tekeri. Videv{i gordog Lorda Bajrona, duge kose i
plamte}ih o~iju kako odlazi, ka`e: ,,Va{ar ta{tine. Iz sobe u dnu
pojavquje se Danijel Defo u pratwi Robinsona Krusoa, odrpanog i bosog.
Iz sobe preko ide Xonatan Svift vode}i diva, a uteruju}i Liliputance
natrag. Otvaraju se vrata salona. Dame. Xejn Ostin, oli~ewe
gordosti i prezira predrasuda. [arlota Bronte sa dvojnicom Xejn
Ejr. Agata Kristi skriva otrov u ruci, preska~e le{eve, dok ispod
sukwe proviruje Herkul Poaro. Pored prozora, gledaju}i tamne vode,
Virxinija Vulf }ute}i razgovara sa g|om Delovej. Sve ih sa galerije
posmatra [erlok Holms, iza koga se skriva Konan Dojl. U uglu hola,
Oskar Vajld, sa licem Dorijana Greja, smeje se slu{aju}i cini~nog
Bernarda [oa dok komentari{e Dejvida Lorensa koji vodi qubav sa
ledi ^eterli. Na pragu biblioteke stoji Xejms Xojs sa Uliksom na
ramenu. Vidi se glava Xorxa Orvela kako posmatra kuglu.
201
Svi su na okupu i svi ~ekaju. I, evo ga. Vrhovnik. Viqem [ekspir,
lica sakrivena tajanstvenom maskom, i sa veli~anstvenom pratwom:
Hamlet, Magbet, kraq Lir, Otelo, Arijel, Henrik, Ri~ard. Hodaju
u krvi do kolena dok ih prati svita lakrdija{a i zaqubqenih.
Ti{ina puna divqewa ih okru`uje.

^aj mo`e da po~ne.

Нема коментара:

Постави коментар