Дејан Алексић: ПИЦМАЛА

ПИЦМАЛА

Под липама у осиротелом радничком
Кварту старци играју преферанс.
Беспослица је пуна анђела
Који се чешу о величанствену

Синтаксу њиховог кашља.

Недалеко од њих, седи у љуљашци
И певуши луда Љиљушка,
И даље девојчица, али сада
У времешном женском телу.
Певуши о мору које никада није
Видела, мада зна шта је пловидба.

Нарамке белог рубља
Уносе са балкона мигренозне драгане,
Освајане у тучама некада давно.
Шупа склепана од масних дасака
Носи натпис: Was ist Кunst,
Под којим се псето цвилећи гризе
У потрази за својом бувом.

Лето је на измаку, али ради
Нешто тајно на радост света;
Као бокати једрењак
Што замиче за хоризонт
С песмом у славу зачина и робља.