ДЕЧАНСКИ НОКТУРНО
Звонара тресе, а звона до Проклетија чак
заокруже, ако ће заједно што не може:
рис и срна, ситна чељуст на конак;
испод стропа и веђе што се гложе.
Преко резе, линијом Бистрице отекло
подне над фреском, визија у потезу киста.
Потписах се у стаху што ми се рекло,
Прости мене, Срђа грешног, за грехова триста.
На служби ''Нинје сиљи'' појања сува злата;
Каин на песку зида град, на палисаду ред отимача.
Из Књиге постања та тема није задата,
ал зби се, Адам остави руку уместо плача.
Купе се времена чудна, отпор је између непца
Ко не чује глас у пустињи, не види Певача слепца.
А храм се диже на длану, што време црње
Он на ктиторовом скуту, около посејано зрње.
Шта ћемо, насртајем кад запени тај сој,
Преблаги Господе, у молепствију и страху, одсвуд.
Десница Твоја, Судијо страшног Часа, није узалуд
Узела мач васколики, за Последњи, Одсудни, Бој.
Нема коментара:
Постави коментар